BUDIMO DECA, ALI NE UVEK!

Samo da se podsetimo… PERSONIFIKACIJA je stilska figura u kojoj neživa priroda dobija osobine žive, a životinje, biljke, predmeti i prirodne pojave – osobine ljudi. U književnosti je izuzetno korisna jer ljudima, sa jedne strane – budi maštu, a sa druge – RAZVIJA svest, jer nepoznate pojmove iz spoljnog sveta dovodi u vezu sa ljudskim iskustvom. Efekat toga je razumevanje, prihvatanje i jedinstvo čoveka sa spoljnim svetom što čoveku povratno daje samopouzdanje, osećaj pripadnosti, mira i moći.

Međutim, kada se ta ista, objektivno KORISNA, stilska figura upotrebi u politici, ekonomiji ili pravu, onda se dobija KONTRA efekat! Mašta se uspavljuje, a svest SUŽAVA što dovodi do nerazumevanja, odbačenosti, straha i osećaja nemoći.

I zaista, šta možemo svi mi kada “kamatna stopa” skoči i proguta nam kuću ili stan? Šta možemo svi mi kada “Amerika i Rusija” zategnu odnose, a hladni rat pokrene opštu krizu? Šta možemo svi mi kada “država” donese zakone koji nisu u skladu sa ustavom pa svi počnemo da činimo legalna zlodela?

ŠTA MOŽEMO? MOŽEMO DA PERSONIFIKACIJU VRATIMO U KNJIŽEVNOST, A DA U EKONOMIJI, POLITICI I PRAVU INSTISTIRAMO NA IMENIMA I PREZIMENIMA KONKRETNIH LJUDI KOJI U NAŠE IME ODLUČUJU PROTIV NAS.

Ako u tome uspemo, nestaće sva “magija” i svet će se vratiti u normalu. Veliki, strašni i svemoćni SISTEM će ponovo postati SLUGA, a mali, jadni i nemoćni LJUDI će ponovo postati GOSPODARI! … čarobnjaci koji mogu SVE pa i ono što zaista žele – da skladno i srećno žive u beskrajnom carstvu mogućnosti.