KAKO JE KONOPLJA
POSTALA “MARIHUANA”
Ako hoćeš biznis, nađi način da zadovoljiš neku od čestih ljudskih potreba. Ako hoćeš VELIKI biznis, nađi način da svi ljudi postanu ZAVISNICI od tvog biznisa!
Priča o konoplji je jedna od najvećih ironija u istoriji ljudskog roda. Bogom dana biljka koja ljude OSLOBAĐA od ekonomske ZAVISNOSTI, jer je svako može posaditi na svojoj zemlji i od nje, na krajnje ekološki način, proizvesti SVE što mu je potrebno za život, proglašena je za NARKOTIK i proterana iz ekonomije većeg dela sveta.
Na mesto konoplje, svetu je serviran novi univerzalni resurs – NAFTA – supstanca koja nema psihoaktivna svojstva ali koja ljude DIREKTNO STAVLJA U EKONOMSKU ZAVISNOST jer se do nafte ne može doći uz BESPLATNU pomoć fotosinteze. Nafta mora večno da se KUPUJE od vlasnika naftnih polja i vlasnika kompleksnih industrija za njenu preradu i masovnu primenu. Osim tog nenarkotičko- ZAVISNIČKOG dejstva, nafta je još i veliki zagađivač životne okoline i resurs koji praktično nikada ne nastaje što znači da razvoj baziran na njoj NEMA perspektivu.
Zašto je onda svet pristao da konoplju zameni naftom i dobije NEODRŽIVI razvoj umesto ODRŽIVOG?
Zato što su naivni i neobrazovani ljudi, pre svega amerike, a potom i većeg dela sveta u periodu između 1934 – 37. godine bili izloženi medijskoj zaveri protiv konoplje. U brojnim filmovima i pamfletima, perfidnom demagogijom i poluistinama, ljudima je predstavljena konoplja kao “demonsko seme” – biljka koja svoje uživaoce pretvara u razvratnike, ubice i samoubice.
Psihoaktivna supstanca THC koju sadrže POJEDINE vrste konoplje, poslužila je kao savršen argument za progon CELE porodice Cannabis koja uz novo ime – MARIHUANA, dobija još i trajni pečat – NEPOŽELJNA!
Celu zaveru, osmislile su, finansirale i organizovale dve moćne američke porodice – HERST i DIPON. Kasnije im se priključio još i ROKFELER.
Herst je bio vlasnik štampanih medija, istovremeno i vlasnik ogromnih šumskih poseda kao i papirne industrije. Kao svaki monopolista, dao je sve od sebe da otkloni svaku pretnju od nastanka eventualne konkurencije, pa je tako poradio na progonu konoplje jer se od nje, baš kao i od drveta, mogao napraviti kvalitetan papir.
Dipon, sa druge strane, je imao sličan problem. On je bio vlasnik postrojenja za preradu nafte sa jednako velikim – monopolističkim ambicijama. I ovoga puta konoplja je viđena za “neprijatelja” jer su od nje, razni konkurenti mogli da naprave i gorivo i plastiku.
Do te mere je Dipon bio oprezan u osiguravanju SVOJE budućnosti, da je osim kampanje protiv konoplje, pokrenuo još i kampanju protiv alkohola, posle čega je u SAD-u nastala čuvena “prohibicija”. Kao i u slučaju konoplje, DEKLARATIVNA namera je bila da se ljudi zaštite od alkohola kao “uzročnika zavisnosti”, ali je STVARNA namera bila upravo suprotna – da se ljudi dovedu u zavisnost od njegovih proizvoda. Brojne destilerije alkohola su trajno zatvorene kako im nebi palo na pamet da svoja postrojenja iskoriste za proizvodnju bioetanola od konoplje, koji odlično zamenjuje benzin.
Jednom pokrenutu kampanju protiv konoplje od strane velikih moćnika, oberučke su prihvatili i manji moćnici jer su u tom progonu i oni videli ličnu korist. Pa je tako na primer Levis prestao da proizvodi nepoderive farmerke od konoplje i prešao na pamuk, što je bilo odlično za biznis jer pamučne farmerke ne traju dugo. Isti patern preuzima i Adidas kao i mnogi drugi proizvođači tekstila i odevnih predmeta.
U modu osim pamuka i lana sve više ulaze sintetika i najlon, a tekstilna industrija bazirana na konoplji se sistematski uništava i to bukvalno – fabrike se ruše, mašinama se gubi svaki trag, a tehnologija “zaboravlja”.
Ako ćemo da zabranimo konoplju zbog mogućnosti njene zloupotrebe i tako sprečimo ljude da ne postanu “ubice i samoubice”, zašto onda ne zabranimo i sve ostalo sa čime je, još lakše nego sa konopljom, moguće uzeti nečiji ili sopstveni život – sva oružja, sva oruđa počev od kuhinjskih noževa, sva prevozna sredstva, sve visoke zgrade, mostove, bunare, borilačke i ektremne sportove, lekove, hranu, reči, ideje, veru… na kraju i sam život?
Dakle nije sporan ni THC ni CBD. Sporno je to što konoplja OSLOBAĐA a veliki biznis POROBLJAVA.
Ako ti je to OK, onda ništa! Ali ako ne želiš da budeš večiti “resurs”, onda doprinesi da konoplja postane BIG BUSINESS svih nas!
Zašto je onda svet pristao da konoplju zameni naftom i dobije NEODRŽIVI razvoj umesto ODRŽIVOG?
Zato što su naivni i neobrazovani ljudi, pre svega amerike, a potom i većeg dela sveta u periodu između 1934 – 37. godine bili izloženi medijskoj zaveri protiv konoplje. U brojnim filmovima i pamfletima, perfidnom demagogijom i poluistinama, ljudima je predstavljena konoplja kao “demonsko seme” – biljka koja svoje uživaoce pretvara u razvratnike, ubice i samoubice.
Psihoaktivna supstanca THC koju sadrže POJEDINE vrste konoplje, poslužila je kao savršen argument za progon CELE porodice Cannabis koja uz novo ime – MARIHUANA, dobija još i trajni pečat – NEPOŽELJNA!
Celu zaveru, osmislile su, finansirale i organizovale dve moćne američke porodice – HERST i DIPON. Kasnije im se priključio još i ROKFELER.
Herst je bio vlasnik štampanih medija, istovremeno i vlasnik ogromnih šumskih poseda kao i papirne industrije. Kao svaki monopolista, dao je sve od sebe da otkloni svaku pretnju od nastanka eventualne konkurencije, pa je tako poradio na progonu konoplje jer se od nje, baš kao i od drveta, mogao napraviti kvalitetan papir.
Dipon, sa druge strane, je imao sličan problem. On je bio vlasnik postrojenja za preradu nafte sa jednako velikim – monopolističkim ambicijama. I ovoga puta konoplja je viđena za “neprijatelja” jer su od nje, razni konkurenti mogli da naprave i gorivo i plastiku.
Do te mere je Dipon bio oprezan u osiguravanju SVOJE budućnosti, da je osim kampanje protiv konoplje, pokrenuo još i kampanju protiv alkohola, posle čega je u SAD-u nastala čuvena “prohibicija”. Kao i u slučaju konoplje, DEKLARATIVNA namera je bila da se ljudi zaštite od alkohola kao “uzročnika zavisnosti”, ali je STVARNA namera bila upravo suprotna – da se ljudi dovedu u zavisnost od njegovih proizvoda. Brojne destilerije alkohola su trajno zatvorene kako im nebi palo na pamet da svoja postrojenja iskoriste za proizvodnju bioetanola od konoplje, koji odlično zamenjuje benzin.
Jednom pokrenutu kampanju protiv konoplje od strane velikih moćnika, oberučke su prihvatili i manji moćnici jer su u tom progonu i oni videli ličnu korist. Pa je tako na primer Levis prestao da proizvodi nepoderive farmerke od konoplje i prešao na pamuk, što je bilo odlično za biznis jer pamučne farmerke ne traju dugo. Isti patern preuzima i Adidas kao i mnogi drugi proizvođači tekstila i odevnih predmeta.
U modu osim pamuka i lana sve više ulaze sintetika i najlon, a tekstilna industrija bazirana na konoplji se sistematski uništava i to bukvalno – fabrike se ruše, mašinama se gubi svaki trag, a tehnologija “zaboravlja”.